ŠIMŠIRIKA – U narodnoj medicini se koristi kod upala bubrega i bešike, grčeva u želucu, dijareje, reume, otoka, psorijaze… (RECEPT)

1

Šimširika (Berberis vulgaris L.) predstavlja lep, raširen žbun iz iz istoimene porodice (Berberidaceae), dostiže visinu do 3 m. Biljka je poznata još i kao žuti šipak, žutika, žuta šiba, divlji šimšir, žuta šimširika, kiseli trn.

Koren šimširke je dug, debeo, žut, tamnožute kore. Grane žbuna su pokrivene trnovima, obično po 3 zajedno. Listovi su tanki, u obliku obrnutog jajeta, duguljasti, postepeno uski u osnovi, sa mrežastim žilicama, ređe zaobljeni i dlakavi, sa kratkim drškama, sakupljeni po nekoliko u pazuhu trna. U jesen dobijaju braon boju.

Cvetovi šimširke su sitni, žuti i imaju neprijatan miris. Plodovi su viseći, lepi grozdovi. Oni su duguljasti, narandžasto-crveni ili crni, sočne jagode, dugi do 10 mm, široki 5 mm, sa po 2-3 semenke. Listovi i plodovi imaju kiseo ukus. Šimširka cveta od maja do juna nakon listanja. Plodovi sazru na jesen, ali se ne zadržavaju dugo vremena na žbunu. Biljka se razmnožava semenkama.

Šimširka se sreće u srednjoj i južnoj Evropi, na teritoriji Rusije i drugde. Kod nas raste na suvim, kamenitim mestima, po čukama, uglavnom u šumama, u donjoj šumskoj oblasti, obično na krečnjačkom terenu, gde su rezerve biljke ograničene.

Vrste šimširike

Osim obične šimširike /Berberis vulgaris L./ najčešće se sreće vrsta Tumbergova žutika (Berberis thunbergii) i Kineska žutika (Berberis julianae). Poslednja vrsta je zimzelena i za razliku od druge dve vrste koje daju crvene plodove, njegovi su tamnoplavi.

Kod nas se takođe može naći i Darvinova žutika Berberis darwinii (2.5m), koja je zimzelena, malo sporije raste, ali ima mnogo lepe krupno isečene, tamnozelene, sjajne listove.

U proleće biljka cveta sa sitnim, žutim i aromatičnim cvetovima koji liče na mnijaturne narcise. Pred kraj leta, žbun stvara tamnosive plodove, koji daju nov oblik biljci.

Druga zimzelena vrsta je B. verruculosa, koja dostiže visinu do jedan metar. Njeni crni plodovi se formiraju u jesen.

Možda tumbergova žutika ima najviše raznolikosti. Ona je obojena raznim bojama i listovi su raznog oblika i mase.

U tamnopurpurno su obojeni listovi B. th. Atropurpurea Nana (60 cm), koja može da služi kao pozadina na zadnjem planu ili kao crveni akcenat među svetlozelenim vrstama.

Jarkocrvene sitne listove imaju vrste Bagatelle i Harlequin, koji su veoma odgovarajući za spajanje sa drugim biljkama.

Mnogo su egzotični i listovi sorte Rose Glow, koja dostiže visinu do 1 m. Ona se preliva u crveno-roze-bele boje i daje žbunu izuzetan izgled.

  1. th. Coronita, dostiže visinu do 50 cm, isto je interesantna šimširka. Listovi biljke su tamnocrveni u sredini, ograđeni jarkožutim ivicama.

Jedan tipičan predstavnik ređe sretane vrste je B. otawensis, koji dostiže do 1, 8 m. Listovi ovog žbuna stvaraju gustu glinenu masu i malo su krupniji i okruglasti. Najrasprostranjeniji je njegov oblik Purpurea sa crvenim listovima.

Gajenje šimširike

Ima dosta bogatih izbora i oblika šimširike, tako da se ovaj žbun može koristit u razne svrhe u ozelenjavanju. Biljka se može gajiti kao deo dekorativne grupe, kao lepa pojedinačna biljka, za ivičnjake od žbuna, za živu ogranu čak i za alpinijume i kamenite uglove.

Šimširika je raprostranjena dekorativna biljka i lako se može naći u svakoj specijalizovanoj prodavnici. Kada kupujete ovakvu biljku, dobro je da imate u vidu gde ćete je zasaditi i da li ćete je kombinovati sa drugim biljkama. Imajte u vidu da zbog oštrih vrhova, žbun nije odgovarajući za mesta gde se igraju mala deca.

Takođe, ne treba da zaboravite da neke vrste imaju razne boje listova tokom raznih sezona – u proleće zelene, a leti i u jesen purpurno crvene ili žute.

Inače, šišmširka nije zahtevan žbun. On se razvija na raznom zemljištu i nije mu potrebno obrezivanje. Ako ipak to uradite, grane žbuna će se zgusnuti.

Šimširka voli sunce, ali se dobro razvija i u hladu. Međutim, sorte sa crvenim ili žutim listovima neće dobiti potreban ukras, ako ne rastu na direktnoj sunčevoj svelosti. Najodgovarajuće vreme za sađenje biljke je u aprilu i maju, ali nije problem, možete zasaditi i kasnije u leto.

Sadržaj šimširke

Koren žbuna sadrži kvaternerne baze (berberin, jatrozin, kolumbamin, berberubin), tercierne baze (oksiakatanin i berbamin) i alkaloid, koji je izvađen i kore korena drveta. Berberin se nalazi u kori korena do 7 %, a u drvenom delu – do 0, 4 %.

Plodovi šimširike sadrže jabukovu kiselinu, vinsku i limunsku kiselinu, vitamin C, pektin i karotinoide. Listovi žbuna u sastavu imaju karotin i vitamin C.

Sakupljanje i čuvanje šimširike

Od biljke se upotrebljava koren /Radix Berberidis/, kore od korena /Cortex Berberidis radicis/ i plodovi /Fructus Berberidis/. Koren šimširike se kopa u proleće, nakon što sok počne da cirkuliše u biljci. Nadznemni deo se čisti od zemlje, opere i ostavlja da se ocedi. Ovako prirpemljena biljka se seče na komade, dužine 10-12 cm i suši se ili nakon pranja se oljušti samo kora.

Plodovi šimširike se beru nakon što potpuno sazru i daju se sveži ogranizacijama za sakupljanje biljaka. Pripremljeni materijal se suši u provetrivim prostorijama ili u sušari na temperaturi do 40 stepeni. Od 3 kg svežeg korena šimširike se dobija 1 kg suvih, a od 4 kg sveže kore se dobija 1 kg suve. Sušena biljka se čuva u suvim i provetrivom prostorijama. Potrebno je da se čuva sa posebnom pažnjom jer je koren otrovan.

Koristi od šimširike

Šimširike deluje koleretično, kolekinetično, budi apetiti, širi sudove i deluje protiv grčeva. Svi korišćeni delovi biljke otklanjaju grčeve kod kamena u bubregu i diskinezije žučanih puteva.

U isto vreme stimuliše odvajanje žuči. Koren i alkaloidi izvađeni od njega se koriste kao tonizirajuće sredstvo i sredstvo za prestanak krvarenja kod krvarenja iz materice i jača rad srca ili se koristi za smanjenje arterijalnog pritiska.

U narodnoj medicini se koristi kod upala bubrega i bešike, kod grčeva u želucu, dijareje, dizenterije, kod reume, osteofita, otoka, skrofuloze, psorijaze itd. Spoljašnje se upotrebljava kod katarakte i kod upala desni.

Dokazano je da dekokti i tinkture od korena kore šimširike povišavaju tonus i peristaltičnu dejsnost glatke muskulature na organima za varenje i skraćenja materice, usporava rad srca i snižava kratkotrajno krvni pritisak.

Ustanovljeno je još i dobro antibakterijsko dejstvo biljke na stafilokoke, aureus, ešerihiju koli, salmonelu itd.

Šimširika ima razne primene. Plodovi žbuna se mogu konzumirati kao hrana, mogu se pripremati likeri, osvežavajući napitci sa laganim koleretičnim dejstvom, takođe poboljšava i rad organa za varenje.

Kora, grane i listovi daju žutu boju, sa kojom se ušpešno može bojiti koža i vuna. Od drveta žbuna se mogu praviti mali strugarski proizvodi.

Narodna medicina sa šimširikom

Bugarska narodna medicina preporučuje čaj od šimširike kod upale i kamena u bubrezima i bešici, bolesti jetre i žuči, bolesti materice, gnoja u urinu, nedostatak apetita.

Pripremite napitak tako što kuvate 1 kašičicu korena u 300 ml vode oko 5 minuta. Procedite tečnost i ostavite da se ohladi. Uzimajte 3 puta po 100 ml pre jela.

Štete od šimširike

Koren biljke sadrži jako aktivne alkalodie, koji su u velikim dozama otrovni, zato treba pažljivo da se konzumiraju. Prilikom prijema velikih količina biljke, može dase izazove krvarenje iz nosa i povraćanje. Predoziranje biljkom može da dovede do trovanja. Uzimajte šimširiku samo uz lekarski recept i ne više od 7 dana.

Cela biljka ima negativno dejstvo kod male dece, trudnica i dojilja. Nisu potpuno ustanovljene veze berberina sa raznim grupama lekove, tako da izegavajte da uzimate šimširiku sa antibioticima, antikoagulantima, antihistaminima, antihiperzenzivima, antidijabetičkim lekovima, diureticima i celekoksibom.

Izvor: bonapeti.rs

.